Žena koja nema strah od moćnih kompanija

Gugl je pogođen novčanom kaznom od 4,34 milijarde evra od strane Evropske unije zbog "ozbiljnog nezakonitog ponašanja" kojim je želeo da osigura dominaciju svog pretraživača na mobilnim telefonima. Ova kompanija je imala sličnih visokih kazni i ranijih godina, a ništa bolje nije prošao ni Epl, koji je pre dve godine bio prinuđen da plati kaznu od 13 milijardi evra poreza. Sve oči i bes uprte su ka njoj - komesarki za zaštitu konkurentnosti, Margaret Vestager.

"Više me zanimaju učinci"

Onima koji prate stanje na tržištu EU, Margret Vestager nije nepoznata figura. Na poziciji čuvara pravila igre na jedinstvenom evropskom tržištu nalazi se od 2014. godine.

- Očekujem da će se manje obazirati na političke interese od njenih prethodnika - komentarisao je njeno imenovanje Kristijan Ris-Madsen, advokat specijalizovan za pravo tržišnog nadmetanja. I, bio je u pravu.

Vestagerova je diplomirala na univerzitetu u Kopenhagenu, a politikom je počela da se bavi u 21. godini. Od 1998. do 2001. godine bila je ministar obrazovanja, nakon čega je ušla u parlament Danske. Šefica stranke socijalnih liberala postala je 2007. godine.

Osim što je kao noćna mora najjačih svetskih korporacija došla na glas najopasnije zvaničnice EK, Vestager je tokom političke karijere pokazala široku lepezu šarma i duhovitosti koja je prilično nedohvatljiva za većinu političara.

Kako piše "Fajnenšl tajms", kada ju je Lars Loke Rasmusen iz opozicije kritikovao zbog premalog budžeta, hladno je odgovorila: "Neki misle da je budžet dosta mali. Ja sam pomalo oprezna kada muškarci iznose procene o veličini – to je možda iz ženske perspektive – više me zanimaju učinci".

Ne treba posebno napominjati da su danski mediji nakon te izjave eksplodirali. Njena navika pletenja šarenih slonića na sastancima osoblja već je ušla u legendu i poslužila je kao inspiracija za video-igru.

Kao ministarka privrede suprotstavila se Evropskoj uniji

Kada je na parlamentarnim izborima 2001. godine pobedila koalicija levog centra, premijerka je postala Hele Torning-Šmit, a Margret Vestager imenovana je za ministra privrede. U tom trenutku Danska se borila s izlaskom iz recesije, i bila je ekonomski najlošije stojeća skandinavska država.

U zemlji koja je dobro poznata po vrlo velikodušnom sistemu socijalne zaštite, Vestager je sprovela prilično radikalne mere rezanja naknada za nezaposlene, a mnogi su tvrdili da je Vestager najjača karika u vladi, moćnija i od same premijerke.

Kao danska ministarka privrede, suprotstavila se regulativi Evropske unije i tražila da se olabavi regulatorni okvir za poslovanje banaka "Basel 3" donesen nakon izbijanja globalne finansijske krize. "Basel 3" postrožio je pravila bankarskog poslovanja, naročito u pogledu upravljanja rizicima, što je dovelo do prilične nelikvidnosti danskog sistema u kojem postoji veliko tržište osiguranih hipotekarnih obveznica, najveće u Evropi, što je svojevrsna posebnost danske ekonomije u odnosu na druge države.

Situacija sa Guglom

Evropska komisija je nametnula rekordnu kaznu nakon što je otkrila da američka tehnološka firma zahteva od proizvođača smarfonova da unapred instaliraju Guglove aplikacije za pretraživanje i pretraživače na uređajima sa android operativnim sistemom, koji podrazumeva 80 odsto svih telefona.

Proizvođači koji su odbili neće imati dozvolu da koriste njihovu Gugl Plej prodavnicu i uslugu strimovanja.

Margaret Vestager je povodom toga izjavila:

"Gugl koristi Android operativni sistem kako bi potvrdio svoju dominaciju kao pretraživač i na taj način sprečava rivale da konkurišu i doprinose inovacijama, što je protivno "antitrust" pravilima Evropske unije".

Ona je dodala da velika većina korisnika jednostavno prihvata ono što im dolazi u paketu sa uređajem i ne preuzima konkurentske aplikacije.

Takođe, istakla je da aplikacije nisu besplatne jer ih potrošači plaćaju "svojim mobilnim podacima".

Gugl ima 90 dana da završi sa "ilegalnim načinom ponašanja" ili će njihova matična firma Alfabet biti kažnjena sa pet odsto dnevnog prometa za svaki dan ne pridržavanja pravila.

- To je veoma ozbiljno nezakonito ponašanje - rekla je Vestager i dodala da su anti-konkurentske prakse datirale još iz 2011. godine.

Evropska unija izrekla je krajem juna prošle godine Guglu visoku novčanu kaznu od 2,4 milijardi dolara zbog iskorišćavanja dominantnog položaja na tržištu.

Ipak, ona je u ranijim intervjuima isticala da nema ništa protiv Gugla.

- Gugle je napravio nekoliko fantastičnih i inovativnih proizvoda. Ako se iko više seća pretraživanja interneta pre pojave pretraživača i pre nego smo počeli da koristimo "Gugl", zna o čemu pričam. Ti proizvodi su promenili naše živote nabolje… Ipak, te genijalne inovacije ne daju ti za pravo da drugima onemogućavaš pravo na poštenu priliku da i oni mogu konkurisrati, inovirati i uspeti na tržištu. Dokaže li se da je "Gugl" prekršio pravila tržišnog nadmetanja, naša je dužnost da delujemo na način da evropski potrošači i kompanije imaju široki izbor inovativnih proizvoda i i poštenu priliku da te iste proizvode prezentuju potencijalnim kupcima - rekla je Vestager.

I druge kompanije bile na meti

Margaret Vestager je postala poznata kao "dželat velikih kompanija".

Pretprošle godine je jedna od najvažnijih finansijskih vesti bila njena odluka da američka kompanija "Epl" treba da isplati čak 13 milijardi evra poreza zbog poslovanja u Irskoj.

Prošle godine je otvorila istragu u vezi sa odlukom nemačkog hemijskog giganta Bajerna da za 66 milijardi dolara kupi Monsanto, veliku korporaciju koja se bavi istraživanjem i proizvodnjom genetski modifikovanog semena.

U 2014. ona je nagazila" i ruski "Gazprom", najvećeg dobavljača gasa za Evropu, pod optužbom da je prekršio antitrustovske zakone postavljajući veštačke barijere u trgovanju s osam evropskih zemalja, među kojima su Estonija, Letonija, Poljska, Češka i Slovačka.