Saveti za meteoropate

Izborite se sa tegobama koje izaziva promena vremena.

Meteorološke prilike imaju veliki uticaj na zdravlje, a simptomi koje izazivaju oscilacije u temperaturi, jonizaciji, vlažnosti i pritisku vazduha umeju da budu veoma neprijatni, pogotovo za hronične bolesnike.

METEROPATIJA

U poslednjih desetak godina svedoci smo naglih vremenskih promena, godišnja doba smenjuju se bez prelaznih razdoblja, a dnevne razlike u temperaturi ponekad iznose i 15-20°C. Meteorološke prilike imaju veliki uticaj na zdravlje, a od tegoba koje izaziva promena vremena pati gotovo polovina svetske populacije. Simptomi su različiti i zavise od toga da li je nastupilo naglo zahlađenje, velike vrućine ili je reč o padavinama… Svest o snažnom uticaju vremena na zdravstveno i psihičko stanje ljudi dovela je do razvoja nove grane meteorologije – biometeorološke prognoze, čiji je cilj da se osobe osetljive na vremenske uslove blagovremeno upozore kako bi sprečile nastanak zdravstvenih tegoba. Srećom, problemi koji nastaju usled oscilacija u temperaturi, jonizaciji, vlažnosti i pritisku vazduha, nestaju čim se vreme stabilizuje.

Ko je najpodložniji meteoropatiji? Na vremenske oscilacije, u većoj ili manjoj meri, reaguju svi, ali ih najteže podnose hronični bolesnici. Uprkos redovnom sprovođenju propisane terapije, simptomi osnovne bolesti bivaju pojačani, a meteoropatske tegobe izraženije su i kod žena u menopauzi. Ukoliko organizam zdravog čoveka reaguje burno na promenu vremena, preporučuje se detaljan lekarski pregled kako bi se ustanovilo da li se radi o začetku nekog oboljenja.

Najčešći simptomi – Psihički: umor, nagle promene raspoloženja, nedostatak koncentracije, bezvoljnost, razdražljivost, nesanica – Fizički: glavobolja, migrena, mučnina, vrtoglavica, reumatske tegobe, bolovi u mišićima – Kardiovaskularne bolesti: pogoršanje stanja u vidu ubrzanog rada srca, porast krvnog pritiska – Digestivni trakt: izražen gastritis i bolovi u stomaku u slučaju čira na želucu i dvanaestopalačnom crevu; – Nagla promena vremena izaziva veću učestalost srčanih i moždanih udara, upale pluća i astmatičnih napada kod starijih osoba i hroničnih kardiovaskularnih bolesnika

Uznemirenost i razdražljivost U slučaju glavobolje, migrene, neraspoloženja, uznemirenosti i razdražljivosti, neophodno je izbegavati stresne situacije i veći napor. Promena vremena nepovoljno utiče na nervni sistem, pa određeni deo dana treba odvojiti za opuštanje. Savetuje se odmor u tihoj, zamračenoj prostoriji, tuširanje neizmenično toplom i hladnom vodom, a preporučuje se i ispijanje čaja od matičnjaka.

Depresija, slabost, umor i apatija Stres pojačava apatiju i iscrpljenost, zbog čega se treba što više odmarati i izbegavati psihički i fizički napor. Neophodno je uzimati što više voća i povrća kako bi se organizam očistio od toksina i snabdeo korisnim materijama.

Nesanica, pad energije i koncentracije Najbolji lek za slabu koncentraciju i osećaj “gubljenja snage” jeste – ishrana. Treba izbegavati teške namirnice i jesti što više žitarica, povrća, voća i mlečnih proizvoda sa niskim procentom masti, a od velike pomoći je i umerena fizička aktivnost. U slučaju poremećaja sna, pred odlazak na spavanje ne bi trebalo uzimati obilne obroke, a savetuje se da se uveče popije šolja čaja od kamilice ili valerijane.