Citati i Izreke-Borislav Pekić

Borislav Pekić bio je akademik, demokrata, i pre svega jedan od najvažnijih srpskih pisaca 20. veka. Iako je prvi roman objavio tek u 35. godini, Borislav Pekić ostao je zapamćen po romanu „Zlatno runo“ koji se često poredi sa najznačajnijim delima svetske književnosti.

Pogledajte neke od najzanimljivijih izreka Borislava Pekića.

- Kad čovek ostane u mraku, ne traži onoga ko je ugasio sveću, nego drugu sveću.

- Ono što mora da bude nije nesreća. Nesreća je samo ono što ne mora biti, a ipak se dogodi. Nesreću uvek izazivaju

ljudi. Priroda vlada onim što biti mora.

-Sigurnost je samo pobeda jedne verovatnoće nad drugom i ništa više.

- Ništa nije neizbežno. Sve je neizvesno.

- Budućnost će ili biti kao sadašnjost, pa nas neće trebati, ili će se od nje razlikovati, pa nas neće razumeti.

- Čovek se nikad ne pita za uzroke dobrih stvari koje mu se dešavaju. Zanimaju ga samo uzroci rđavih.

- Treba gledati pravo. Jer da se htelo gledati iza sebe, dobili bismo oči na potiljku. Treba ljubiti zemlju dece svoje, a ne dedova svojih. Jer čast neće zavisiti od toga odakle dolazimo nego kuda idemo.

- Čovek zaista umire. Zato se smrti i plaši. Jedino je živo biće koje od smrti zazire. Jer, samo za njega smrt je konačan nestanak.

- Ekonomski prosperitet je destruktivan. Daje ljudima vremena da izmišljaju sve nove potrebe i nove želje.

- Čovek je zavisan od razuma kao bolesnik od bolesti koja ga ubija.

- Neznanje rađa gordost; gordost rađa neznanje.

- Budućnost će ili biti kao sadašnjost, pa nas neće trebati, ili će se od nje razlikovati, pa nas neće razumeti.

- Na ovom se svetu može biti samo na gubitku.

- Prestao je večni rat prirode i čoveka. Čim je shvatio svoju moć, čovek se prema prirodi

počeo ponašati kao prema slučajnoj i nesnosnoj rogobatnosti u uređenom poretku veštačkih stvari, u svetu vlastitih proizvoda, koji bi, inače, bez prirode bio savršen.

- Čovek je fragment prirode, a ne vlastite istorije. Pre njegove pojave priroda se iskazuje kao sistem nenarušene ravnoteže. Pojavom čovekove inteligencije situacija u prirodi se menja.