7 pitanja i odgovora o malim dvorištima

Kako da izbegnete monotoniju i u malom dvorištu unesete više živosti, mašte i novu energiju!

Šta je poseban izazov kod malih dvorišta

Male površine mogu se sagledati jednim pogledom, pa stoga često deluju monotono. Veština i umeće se ogledaju u tome da se stvore celine, niše i više kutaka koji podstiču želju za otkrivanjem i čine da dvorište deluje intrigantnije, što se sasvim drugačije doživljava. Uprkos ograničenom prostoru, dvorište ne deluje previše natrpano. To je neki vid balansiranja koje uvek mora da se primeni prilikom planiranja. 

Kako se prave takvi prostori?

To može da se učini na različite načine. U svakom slučaju bitni su vertikalni elementi koji stvaraju treću dimenziju. Leje, staze, terase - sve to se „dešava“ na parteru. Tek s drvećem, žbunjem, živom ogradom, držacima za uspinjanje puzavica po zidovima, pergolama i svim ostalim elementima koji se viju u visine dvorišta se pretvara u „stan pod vedrim nebom“.

Da li dvorišne celine treba odvojiti visokom živicom ili zidom?

To ne treba uvek da bude slučaj. Previsoki paravani mogu loše da utiču na estetiku i funkcionalnost malog dvorišta. Elementi koji grade prostor ne moraju da budu čovekove visine ili viši. Često je dovoljno formirati samo nizak zidić ili živu ogradu. Modeliranje tla s malim padom ili brdašcetom takođe je poželjno, kao i formiranje uzvišenja ili pada terena s jednim ili dva stepenika. Često je dovoljna naizmenična primena materijala za vizuelno odvajanje prostora, na primer, betonske ploče pored drvenog poda. To takođe stvara dinamiku!

Da li u takvom dvorištu uopšte ima mesta za travnjak?

Često se postavlja pitanje da li u malim dvorištima ima smisla postavljati travnjak. Sami vlasnici treba da odluče da li im je travnata površina zaista potrebna. Za igru je premala, a ako služi samo kao zeleni tepih, postoji odlična alternativa koja je lakša za održavanje. Za izuzetno male prostore predlažemo kombinaciju staza, mesta za sedenje i leja. A gde će se onda igrati deca? U dvorištu! Čak i kada nema mesta za travnjak i ljuljašku, može se dobiti prostor za igru. Želja nekih vlasnika dvorišta da imaju „kutak s plažom“, pesak, debele sajle za ljuljanje i ležaljke može lepo da se realizuje i istovremeno da bude sjajan prostor za mališane. Mogu da se dodaju i penjalice i tuneli od vrbovih grana, koji se savršeno uklapaju u dvorišta uređene u prirodnom stilu i imaju veliku vrednost. Ovakve igračke deci se često više dopadaju od kupovnih.

Na šta treba obratiti pažnju kod uređenja granica poseda?

Prvenstveno ne treba da se zatvarate. Pri tom mislim na visoke paravane istog oblika poput žive ograde od tuje ili dasaka. Ova monotonija guši mala dvorišta. Bolje je da se akcenat stavi na raznovrsnost i da se ograde prekinu različitim materijalima ili biljkama, koji odgovaraju stilu uređenja.

A šta sa istaknutim detaljima?

To je slucaj kada je manje - više. Naravno da u dvorištu ima štošta da se otkriva, ali ako u svakom ćošku želite da postavite figure ili nešto slično, postići ćete u najvecem broju slučajeva suprotan efekat. Najbolje je da se ogrančite samo na jedan omiljeni detalj, vizuelno središte dvorišta. To može da bude jezerce, skulptura ili žbun neobičnog rasta. Ostatak dvorišta trebalo bi da se orijentiše na osnovu tog detalja. Samo tako dvorište će odisati harmonijom. Važno je još napomenuti i da materijali treba da budu skladni, a boje svedene. Uvek je dobro da se odlučite za jednu „noseću" osnovnu boju i da je istaknete komplementarnom bojom. Šarenilo i vatromet boja deluju haotično i neorganizovano. Nepisano pravilo je da osnovna boja treba da bude zastupljena barem 65 odsto.